Dokle, bre, više? Preko 20 igrača promenilo državljanstvo pred Mundijal - Maroko rekorder

Aktuelna je tema, posebno poslednjih dana, da li bi Srbija trebala da naturalizuje stranca kako bi ojačala svoju reprezentaciju. Mišljenja su, očekivano - podeljena. I dok jedni veruju da je važno ostati veran sopstvenoj deci, drugi žele rezultate po svaku scenu i spremni su da gledaju inostranog fudbalera u dresu sa državnim grbom. Istina je negde u sredini... Naročito sada kada u gotovo svakoj reprezentaciji možete naći makar jednog "stranca". Završnu reč će, naravno, imati glavešine u Fudbalskom savezu Srbije, ali je izvesno da, čak i ako se "orlovi" odluče za taj korak, dobrano kasne za konkurencijom. 

Iako se poslednjih godina stvorila slika da se radi o pomodarstvu, istorija kaže drugačije. Naturalizaciju igrača započela je Italija sredinom '70 godina prošlog veka kada su brojni Argentinci dovođeni da brane boje "azura". Zahteve za promenu sportskog državljanstva temeljili su na precima koji su u prošlosti napuštali Apenine u potrazi za boljim životom na tlu Južne Amerike. 

Ni svetske sile poput Španije, Francuske ili Engleske nisu odolele trendu. Čak je i reprezentacija Brazila imala "stranca" i to Srbina - Lijanka Vojnovića, koji je odrastao u saveznoj državi Espirito Santo. Ipak, proširenje broja učesnika na Svetskom prvenstvu u fudbalu napravilo je pravu pometnju u sedištu FIFA budući da na desetine zahteva za promenu sportskog državljanstva stiže tokom poslednjih mesec dana. 

Lavinu je pokrenuo Rani Kedira, bivši omladinski reprezentativac Nemačke, koji je početkom godine dobio dozvolu FIFA da se priključi nacionalnom timu Tunisa. Zanimljivo, njegov brat - Sami, bio je godinama stub nemačke reprezentacije. 

Trend su nastavila dvojica Amerikanaca koja će u budućnosti nastupati za Meksiko. To su Brajan Gutierez i Ričard Ledezma. Holanđanin - Ibrahim Sisoko, odlučio je da nastupa za reprezentaciju Gvineje, dok je njegov dojučerašnji zemljak - Ole Romeni, prihvatio poziv Fudbalskog saveza Indonezije i biće njihov reprezentativac u narednim godinama. 

EPAImages

Kedirin slučaj prvi  je u 2026. godini, ali šansu da se plasiraju na Mundijal mnogi su iskoristili i sezonu ili dve ranije. Dvojicu potencijalnih reprezentativaca izgubila je Engleska pošto će Aron Van-Bisaka nastupati za DR Kongo, dok je Floran Balogun prihvatio poziv Sjedinjenih Američkih Država. Bruno Varela više ne igra za Portugal već za učesnika Svetskog prvenstva - Zelenortska Ostrva, a Jens Kastrop, inače fudbaler Borusije Menhengladbah, nastupaće za Južnu Koreju. 

Posebno je bilo interesantno pratiti dešavanja u reprezentacijama Kurasaa, Haitija i Nove Kaledonije (mada će oni morati kroz baraž na Svetsko prvenstvo). Nekadašnja holandska kolonija mahom je sačinjena od igrača rođenih u Roterdamu, Amsterdamu ili Ajndhovenu koji su veći deo karijere proveli u omladinskim selekcijama "Oranja". Francuzi, koji poreklo vuku sa Haitija, iskoristili su pravo da promene reprezentaciju pa će Vilfred Isidor i Denli Žan Žak nastupati za malu ostrvsku zemlju. Isti je slučaj i sa Novom Kaledonijom za koje će nastupati Žorž Gop-Fenepej i Žekob Ženo. 

Ipak, niko ne može da stane rame uz rame sa reprezentacijom Maroka koja je tokom dana predstavila čak 13 novih fudbalera. Istina, mnogi od njih biće uključeni u rad mlađih selekcija, ali će neki konkurisati za mesto na Svetskom prvenstvu. Najviše su "ulovili" u Holandiji pošto će za "lavove" u budućnosti nastupati - Benamin Haderi, Ajub Uagi, Ualid Agugil i Sami Buhudane. Belgija je ostala bez dvojice talentovanih dečaka - Rajana Bunide i Seif Edijen Lazara. Tu je i standardni prvotimac Lila - Ajub Budadi, dok se šuška da bi do Svetskog prvenstva mogli da budu rešeni i papiri za fudbalera Real Madrida - Tijaga Pitarha. 

Dakle, potraga za identitetom u savremenom fudbalu više nije skrivena praksa već surova realnost. Za jedne se radi o šansi da napokon zaigraju na velikoj sceni, za druge je to spas karijere, a za reprezentacije možda i poslednja šansa da uhvate korak sa ostatkom sveta. Ne postavlja se, već godinama, pitanje ko si bio na početku, već kome pripadaš kada dođe trenutak da izađeš na teren i zapevaš himnu.