Dragojević otkrilo šta je to poguralo "Partizanove bebe": Videli su da sam lud i da ne volim da gubim

U razgovoru za "Tanjug TV" osvrnuo se na jesenji deo sezone, put crno-belih do prvog mesta na tabeli, ali i na svoj fudbalski put koji je od dečačke igre ispred zgrade doveo do kapitenske trake u Humskoj.

Malo ko je na početku sezone verovao da će Partizan zimu dočekati na prvom mestu Superlige i u borbi za titulu. Ipak, kako ističe Dragojević, sumnje javnosti su ekipu samo dodatno motivisale.

- U jednom trenutku, mislim da je bilo osam ili devet igrača iz naše generacije u prvom timu, što je jako teško. Ljudi su možda bili skeptični, ali nas je to samo dodatno poguralo. Mi smo verovali u sebe i znali da imamo kvalitet - rekao je kapiten.

Kapiten crno-belih naglašava da ekipa nije uvek izgledala onako kako ume, ali da su ih upravo te okolnosti dodatno ojačale. Posebnu zahvalnost uputio je navijačima.

- Neke okolnosti su dovele do toga da u pojedinim momentima ne izgledamo onako kako znamo da možemo, ali nas je to dodatno ojačalo. Posebno bih želeo da se zahvalim navijačima. Ne znam kojim rečima da im se odužim došli su u velikom broju, verovali u nas i pokazali svima kakav Partizan želimo da budemo: da igramo na gol više, da se borimo za svaku loptu, svi zajedno. Mislim da su tada videli koliko iskreno osećamo klub i mlađi igrači, i oni s klupe da smo jedno. To je danas prava retkost u fudbalu, a oni su to prepoznali - dodao je. 

Vezista Partizana istakao je da je zadovoljan radom ekipe, te da ima želju za daljim napretkom. 

- Zadovoljan sam kako sobom, tako i celim timom. Mnogo smo napredovali od početka sezone, ali smo mladi i uvek može bolje. Nastavićemo da radimo i da se razvijamo - nastavio je. 

Govoreći o svojim počecima, kapiten Partizana otkrio je da je fudbal od malih nogu bio njegov prvi izbor.

- Lopta mi je od malena bila najzanimljivija. Jednostavno, počeo sam sa drugarima, sa komšijom s kojim sam i danas dobar. Igrali smo ispred zgrade bukvalno ceo život. Njegov deda nas je odveo na prvi trening, a da moji roditelji uopšte nisu znali. Posle nekog vremena i nekoliko treninga, treneri su pozvali mog tatu i rekli mu da u tom malom vide nešto posebno. Videli su da sam lud, da ne volim da gubim, da volim da se borim. To me je nekako odvajalo od druge dece. Sve je išlo nekim normalnim tokom. Fudbal sam počeo da treniram sa šest godina. Veoma brzo, posle godinu i po ili dve, prešao sam iz školice fudbala Altina u Zemunu u Partizan. Momčilo Vukotić je takodje došao i doveo nas dvojicu (Ognjen Ugrešić) iz Altine u Partizan. Ja sam bukvalno od početka deo te generacije. Drago mi je što sam prošao ceo taj period, jer mislim da je privilegija biti u Partizanu toliko dugo i osetiti sve prepreke i pritisak koji postoji, pogotovo u mlađim kategorijama, pa kasnije i u prvom timu - otkrio je Dragojević.

Posebno mesto u njegovoj priči zauzima prijateljstvo i zajednički put sa Ognjenom Ugrešićem, sa kojim je prošao sve mlađe kategorije crno-belih i stigao do prvog tima.

- Danas, iz ovog ugla, često se prisećamo šaljemo jedan drugom slike sa turnira od pre deset godina, kada smo bili klinci. Stvarno smo odrasli zajedno. On je često dolazio kod mene, spavao ovde jer je iz Kikinde i nije bilo smeštaja. Ostajao bi nekoliko dana, trenirao, pa se vraćao. Iskreno, mislim da je to priča jedna u milion da neko od prvih fudbalskih koraka krene zajedno i na kraju završi u prvom timu. Hvala Bogu, sve ide lepim tokom. Ponosan sam na obojicu i mnogo mi znači sve to - zaključio je Dragojević.

Fudbaleri Partizana nastavak takmičenja u Superligi Srbije dočekaće 31. januara, kada će u okviru 21. kola ugostiti Radnički iz Niša.

BONUS VIDEO