Samo sam izašao i zaplakao: Dečački san o Partizanu se raspao u danu (VIDEO)

U prvoj epizodi podkasta "AktuelA" sa Aleksandrom Aleksićem gostovao je Milan Bojović, nekadašnji najbolji strelac u istoriji Superlige Srbije sa 103 gola i jedan od najubojitijih napadača domaćeg fudbala.

Tema razgovora bila je njegov put kroz omladinsku školu Partizana i trenutak kada, uprkos neverovatnim brojkama, nije dobio šansu u prvom timu.

Bojović je još kao četrnaestogodišnjak došao u Beograd na poziv Partizana, a tokom razvoja bio je najbolji strelac svake sezone.

– Mislim da i ptice na grani znaju šta Partizan meni i mojoj porodici znači. I dan danas se trudim da tu ljubav prenesem deci. Skoro sam sina vodio na prvi večiti derbi. Meni se san ostvario sa 14 godina kada sam bio dečak, tada sam odskakao od svoje generacije i dobio sam poziv Partizana da dođem u Beograd – rekao je Bojović.

U Kadetskoj ligi Srbije postigao je 36 golova u jednoj sezoni, ali uprkos tome, nije dobio priliku da zaigra za prvi tim.

– Ja sam verovao u sebe i smatrao da treba da ostanem i da ću dobiti šansu, ali nisam je dobio. To su neke stvari koje ostaju za mene večni žal. Možda me je taj put u karijeri i ojačao kao čoveka. Svakako mislim da sam trebao da dobijem šansu, makar da odem na pripreme sa prvim timom Partizana da pokažem šta sam mogao i umeo – rekao je.

Prekretnica je bila kada su ga ljudi iz kluba pozvali na razgovor po isteku stipendijskog ugovora.

– Zvanično mi je istekao stipendijski ugovor, tu poslednju sezonu sam odigrao za Teleoptik i dao sam 18 golova. Dobio sam tada poziv da dođem u upravnu zgradu kod Bjekovića i on mi je rekao: “Sine, istekao ti je stipendijski ugovor, mi ti želimo svu sreću da nađeš neki klub da uspeš u fudbalu i životu”. Ja sam samo progutao knedlu, kao i sad kada pričam o tome, izašao sam iz upravne zgrade i zaplakao. Tu sam plakao i razmišljao šta ću sada da radim – ispričao je Bojović.

Milan Bojović u dresu Mladosti iz Lučana Starsportphoto

Ubrzo nakon toga stigao je poziv iz Čukaričkog, sa kojim je započeo seniorsku karijeru.

– Naježio sam se bukvalno. Evo da me sada zovu iz Partizana, prihvatio bih da igram za džabe, samo da obučem taj dres i da odigram makar jednu utakmicu. Ali to je sada nerealno da se očekuje, možda moji sinovi nekad zaigraju za Partizan – dodao je Bojović.

On je istakao da je vreme provedeno u omladinskoj školi Partizana ostavilo dubok trag i da je tada vladao poseban duh među igračima.

– Tada u Partizanovoj školi smo svi bili kao porodica, o nama su zaista brinuli. Nisam se osećao usamljeno iako je moja porodica bila u Lučanima, prosto sam se osećao prijatno – zaključio je Bojović.