Liga Evrope nije tragedija, ali Zvezdina krila jesu: Od Kafua i Falka, do Silasa i Babike

Ako se vratimo deceniju unazad i prisetimo se evropske suše koja je vladala na "Marakani" - jučerašnja eliminacija Crvene zvezde u kvalifikacijama za Ligu šampiona ne može biti tragedija. Srpski velikan, istina je, pripada elitnom društvu, ali nije sramota biti deo Lige Evrope. Uostalom, mnogi navijači veruju da će tim Vladana Milojevića igrati mnogo više takmičarskih utakmica budući da ih u glavnoj fazi ne čekaju ale poput Real Madrida, Barselone, Liverpula... 

Koliko se klima iznad Ljutice Bogdana promenila tokom poslednjih deset godina ukazuje činjenica da je Liga Evrope tada bila san, dok se danas smatra neuspehom. Verovatno i jeste budući da je Pafos, na papiru, najslabiji rival od svih koje je Milojević uspevao da izbaci u plej-ofu kvalifikacija za Ligu šampiona. Salcburg, Jang Bojs i Bode Glimt daleko su, ponavljamo - na papiru, kvalitetniji rivali, ali protiv uigrane mašinerije pedantnog aranđelovačkog stručnjaka nisu mogli. Kiprani jesu i to baš po receptu Vladana Milojevića... Igrali su takmičarski fudbal, organizovano se branili i tako se dokopali prvog nastupa u evropskoj eliti. 

Dakle, igranje u Ligi Evrope Crvenoj zvezdi će ponuditi daleko veći takmičarski naboj i šansu da se domogne završnice takmičenja. Naravno, i u drugorazrednom UEFA takmičenju prete velika imena, ali daleko manje opasna od potencijalnih rivala u Ligi šampiona. 

Ipak, teško je da se otmemo utisku da tokom prethodne decenije Crvena zvezda nije uspela da pronađe adekvatno rešenje na poziciji krila, a poslednja potvrda toga je Šavi Babika. Reprezentativca Gabona na momente je bilo neprijatno gledati u duelima sa defanzivcima Pafosa. Brzinom može da odgovori zahtevima evropskog fudbala, ali je sve drugo, najblaže rečeno - upitno. 

Sve je počelo u prvom evropskom pohodu Crvene zvezde koji je doveo do Lige Evrope. Ispostaviće se da dolazak Brazilca - Rikardinja, nije doneo ništa srpskom velikanu, već je iskusni strateg koristio igrače koji više služe ekipi. Slaboljub Srnić i Stefan Milić bili su vojnici tima, dok je Nemanja Radonjić predstavljao udarnu iglu po boku. 

Ako u obzir uzmemo period od kako je na poziciji sportskog direktora legendarni fudbaler Crvene zvezde - Mitar Mrkela, angažovana su tek tri stranca koja se mogu smatrati pojačanjima. Iz priče treba izuzeti Aleksandra Kataija, Nemanju Radonjića, Marka Marina i Mirka Ivanića koji su bili ili su još uvek lideri na "Marakani". 

Osman Bukari, El Fardu Ben i Piter Olajinka opravdali su očekivanja sportskog sektora i kupili srca zahtevne zvezdaške javnosti. Svi drugi, počev od Žonatana Kafua pa sve do Šavi Babike bili su - promašaji. Bilo je užasnih igrača kao što su Redživ Van La Para, Silas, Puma Rodrigez, Filipo Falko i Aksel Bakaoko. Bilo je i onih koji su nestali u velikim očekivanjima na "Marakani" - Milan Jevtović, Uroš Kabić, Jegor Prucev, Dejan Meleg, Stefan Mitrović, dok je o dolascima Srđana Spiridoovića, Erika Jirke i Lorenca Ebisilija neukusno pričati. 

Starsportphoto

Istina je da Crvena zvezda nema platežnu moć kojom bi angažovala bombastična pojačanja za krilne pozicije, ali se stiče utisak da na "Marakanu" stižu igrači po sistemu "daj šta daš"... Uostalom, svi oni su u tabor srpskog šampiona stigli iz daleko manjih sredina gde nema pritiska ni očekivanja. Kafu je bio na zalasku, Van la Para je ispao iz Premijer lige, Šavi Babika iz donjeg dela francuske Lige 1, a Silas kao višak u Štutgartu. 

Da li je vreme za promenu kursa i davanje šanse talentovanim omladincima iz omladinske škole znaju samo u sportskom sektoru na "Marakani". Ipak, šteta je da se talenti troše, a da šansu u crveno-belom dresu dobijaju igrači nedostojni Zvezdinog renomea.