Penal protiv Francuske sam šutnuo 67 puta pre nego što sam ga izveo - Milijaš otvorio dušu

Srbija je 2009. godine u borbi za Mundijal u Južnoj Africi protiv Francuske imala igrača više od devetog minuta kada je crveni karton dobio golman "trikolora" Ugo Loris, koji je skrivio i penal iz koga je Nenad Milijaš doneo prednost od 1:0. Nažalost  Tijeri Anri je u 31. minutu doneo izjednačenje i postavio konačan rezultat.

Bivši fudbaler Zvezde, danas trener, kaže da je tada bio pod najvećim pritiskom.

- Najveći pritisak imao sam protiv Fransuke u kvalifiakcijama za Svetsko prvenstvo. Penal, 60.000 ljudi.... Ako pobedimo ili odigramo nerešeno ideo na Mundijal. Kad je penal na 2:0 svi uzmaju loptu... Ali tada je bio veliki pritisak, kroz moju glavu pre nego što sam izveo penal ja sam ga šutnuo 67 puta. Gol se smanjuje kao vreme prolazi, ali sve to vredi kada postigneš gol. Prelepo je - kazao je Nenad Milijaš u razgovoru sa osem Predragom Popovićem. 

Mnogi fudbaleri su sujeverni, a Milijaš kaže da je to na neki način rasterećenje.

- Ne sećam se da sam ja imao nešto. Ali imam u svlačionici 70 odsto njih koji imaju svoje ritalne, ako to ne urade po redosledu misle da će igrati loše. U fudbalu je mnogo pritiska i to je neko rasterećenje. Ima mnogo do psihe, do glave. To što prođeš za sedam dana možda je neko u frabrici doživeo za sedam meseci. Svaka sledeća utakmica je najvažnija, ko živ ko mrtav. Pritisak je. Moramo da pobedimo derbi, pa igramo u četvrtak u Evropi moramo da dobijemo, pa igramo lakši meč u nedelju, ali i njega moramo da dobijemo...  Gde je veći novac veći je i pritisak. Znam neke igrače koji su mogli da igraju u Evropi, ali ne u Partizanu ili Zvezdi, nisu mogli da izdrže pritisak. Bane i Kolarov su imali vrhunske karijere, igrali Ligu šampiona, ali im je žao što u svojoj zemlji nisu došli do trofeja, ko za koga navija - Zvezdu ili Partizan. Koliko god je veliki rezultat ne slaviš ga sa svojim narodom. U sebi ne mogu da osete kao kada napraviš uspeh u svojoj zemlji. 

Milijaš kaže da je vera veoma bitna u karijeri sportiste.

- Vera i Big su bitni. Koliko god deci da pričamo uvek će im idol biti njegov tata. Ostaćeš im ceo život idol ako ti ne zaslužiš da ne budeš.  Bitno je da im kao uzor daš mogućnost da sve vide, osete, a onda će sami znati šta im prija i šta treba da rade. Da odu sa tatom i mamom u crkvu, na liturgiju, dok su mali, kada ništa ne razumeju. Kasnije će videti koliko će im to značiti.  Svako ima svoj način, ali uvek se obraćamo Bogu kad je neki problem. U fudbalu imamo dosta dodirnih tačaka. Pred neki važan meč razgoavramo, često ekipe idu zajedno u crkvu. Nisam bio taj, imao sam sam sa sobom.