Na današnji: Rodio se veliki Siniša Mihajlović!

Na današnji dan ne sećamo se samo datuma rođenja. Sećamo se levice koja je pisala istoriju, karaktera koji nije znao za povlačenje i čoveka koji je, do poslednjeg daha, igrao svoju utakmicu – hrabro, pošteno i bez predaje.

Na današnji dan rođen je Siniša Mihajlović, čovek čije je ime zauvek upisano u istoriju fudbala, ali i u sećanja navijača koji su u slobodnom udarcu videli umetnost, a u njegovom levom stopalu sudbinu.

Rođen 20. februara 1969. godine u Vukovaru, Mihajlović je odrastao u vremenu i prostoru koji su tražili čvrst karakter. Taj karakter preneo je na teren – bez kalkulacija, bez straha, uvek pravo, uvek snažno. Kao fudbaler, bio je simbol beskompromisnosti, lider koji je komandovao odbranom, ali i majstor koji je znao da utakmicu reši jednim potezom.

Njegova igračka karijera vodila ga je od Vojvodine, preko Crvene zvezde, sa kojom je osvojio Kup evropskih šampiona 1991. godine, do Italije, gde je ostavio dubok trag u RomI, Sampdoriji, Laciju i Interu. Posebno mesto zauzima Lacio, klub u kojem je postao legenda – i to ne samo zbog trofeja, već zbog načina na koji je igrao. Slobodni udarci Siniše Mihajlovića bili su više od prekida igre: bili su ritual. Tri gola iz slobodnjaka na jednoj utakmici, projektili koji su prkosili fizici i golmani koji su mogli samo da pogledom isprate loptu.

Za reprezentaciju Jugoslavije, a potom i Srbije i Crne Gore, Mihajlović je bio stub – igrač koji je nosio odgovornost i u pobedama i u porazima, uvek glasniji delima nego rečima.

Po završetku igračke karijere, ostao je veran fudbalu i Italiji, započevši trenerski put. Vodio je Bolonju, Kataniju, Fiorentinu, Sampdoriju, Milan, Torino, a bio je i selektor reprezentacije Srbije. Kao trener, zadržao je istu strast koju je imao kao igrač – tražio je disciplinu, hrabrost i karakter, jer je verovao da se fudbal prvo igra glavom i srcem, a tek onda nogama.

Van terena, Siniša Mihajlović bio je porodični čovek, suprug i otac, neko ko je privatnost čuvao daleko od reflektora. Kada je 2019. godine objavio da boluje od leukemije, pokazao je svetu još jednu dimenziju svoje snage. Borio se otvoreno, dostojanstveno, bez skrivanja – isto onako kako je šutirao slobodne udarce: snažno i direktno. Vratio se trenerskom poslu usred terapija, poslavši poruku da se život ne odlaže.

Preminuo je 16. decembra 2022. godine, ali Siniša Mihajlović nije otišao. Ostao je u mrežama koje su se tresle posle njegovih slobodnih udaraca, u pesmama navijača, u sećanju saigrača i protivnika, i u svima koji su u fudbalu videli više od igre.